Home O Bezdanu

Bajski kanal

 

Bajski kanal nalazi se u mađarskom i vojvođanskom delu Bačke. Proteže se od grada Baje, pa sve do Velikog bačkog kanala u koji se uliva. Bajski kanal prolazi 2 km od Bačkog Brega, Koluta i Bezdana. Obale su obrasle trskom, dok se uz njih prostire mnoštvo lokvanja koji pružaju sklonište skoro svim ribljim vrstama. Kanal okružuje šuma nazvana Karapandža, koja se nalazi se u sastavu severnobačkog šumskog područja koji nadzire JP "Vojvodinašume". Bajski kanal slovi za najčistiju kanalsku vodu u Srbiji. Upravo ukrasi (lokvanji i mnoštvo riba) vodenog dragulja Somborske opštine, kako ga neki nazivaju, odlika su čistih voda.

 

Istorija

 

  Iako većina ljudi misli da kanal izvire u, već pometnutoj Baji, upravo zbog imena koji je dobio po tom gradu, ti navodi nisu tačni. Godine 1700. kanal je ustvari bio levi tok Dunava, i negde u 18. veku, kada je Dunav promenio svoj tok, Bajski kanal je ostao odsečen od svog izvora. Marija Terezija je uvidela da taj odsečeni deo Dunava ima potencijal da olakša transport robe i naredila je da se reši problem velikih meandara koji su krasili buducći kanal. To je rešeno prokopavanjem korita na dva mesta, kod Baje i kod prevodnice Šebešfok. Prevodnica je izgrađena 1875. godine. Široka je 9,5 m. Komora koja se nalazi između donje i gornje glave prevodnice nije ozidana već je ostavljen trapezni zemljani kanalski profil. Imala je dva para dvokrilnih kapija okrenutih tako da omogućavaju plovidbu samo u slučaju viših vodostaja u kanalu Baja - Bezdan u odnosu na kanal Bezdan - Bačko Gradište. Regulisanje protoka iz kanala Baja - Bezdan ostvarivano je pomoću otvora sa obe strane donje kapije koji su se po potrebi otvarali i zatvarali. Objekat kao prevodnica praktično nije nikada ni korišćen, danas se koristi kao sigurnosna ustava. Onda uopšte nije čudno što stari ljudi, kada govore o odlasku na kanal, često koriste izraz `iđemo na Dunav`. Kanal se, kako kaže moja baka, poslednji put izlio 1956. godine. Bački Breg koji je na malo većoj nadmorskoj visini od samog kanala, nije pretrpeo veću štetu, za razliku od Koluta i Bezdana.

 

Značaj za turizam

 

Bajski kanal ima divna kupališta. Osim najpoznatijih (Nova plaža i Topolice) postoje i brojni dokovi, (prilazi) koji se protežu skoro celom dužinom kanala. Oni su veoma pogodni za ulazak u vodu,a napravljeni su od strane meštana okolnih sela. Uz obalu se mogu videti i brojni drveni čamci koji se koriste za ribolov, ali i za opuštajuće vožnje kanalom, pri cemu čamci nekad posluže i za ulazak u vodu. Voda se brzo zagreje i veoma je prijatna. Oko kanala se mogu naći mnogobrojne vikendice koje su pravi mali raj za sve one koji znaju kako da uživaju u prirodi i svežem vazduhu. Na južnome delu Bajskoga kanala nalazi se deo gde je smešteno naselje Kenđija. Na vikendicama se okupljaju društva, porodice, peče se roštilj, kuva parikaš, i druženje traje do dugo u noć, ili do narednog jutra, što se naravno proprati noćnim kupanjima. Od proleća, pa sve do jeseni, može se sresti po neki kamper,a sezona se obično otvara 1. maja kada se više ljudi može sresti na kanalu nego u selu. Ljudi proslavljaju taj praznik okupljeni u velikim kampovima, od po petnaestak ljudi, sa mnogo šatora, u vec pomenutim vikendicama, a neki samo šetaju i koriste slobodno vreme uzivajući na suncu.

 

Ribolov

 

  Vode kanala su poznate po ulovu šarana, a naročito amura. Postoji velika verovatnoća da ce na udicu doći pravi kapitalci amura od preko 15 kg. Najpoznatiji teren za lov amura je "Šira" koja se nalazi u blizini Bezdana, kao i tereni oko Bačkog Brega. Osim navedenih ribljih vrsta, lovi se i krupna babuška, terpan (cverglan), bucov i sve vrste bele ribe, a takođe se mogu upecati sve vrste grabljivica: štuka, som, smuđ, a u zadnjih desetak godina Bajski kanal postao je izuzetno poznat po ulovu kapitalnih primeraka buša. Osim ribolova sa obale, postoji mogućnost iznajmljivanja čamaca.

Bezdanski damast

Bezdan se po prvi put pod današnjim imenom u pisanim dokumentima pominje 1579. godine, kao selo sa 10 porodica. Poveljom carice Marije Terezije 10. aprila 1772. godine dobija status “slobodne i kraljevske varošice”, značajnu privilegiju koju su njeni žitelji platili 1.010 forinti. Tada je naseobina brojala 400 kuća, a u njoj su, pored poljoprivrednika i ribara, dobre prihode ostvarivali i 51 zanatlija, među kojima je prednjačilo 15 tkača, uskoro i cehovski dobro organizovanih.

Tu tkačku tradiciju će unaprediti i iz osnova izmeniti Janoš Šmit, umetnički tkač, koji je u Bezdan doselio 1871. godine. Dobivši državnu potporu, sa obavezom da zaposli najmanje 5 novih radnika, on je napustio dotašnji rad sa kudeljom i lanom i prešao na tkanje damasta od uvoznog, specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske. Tkalo se tada najsavremenijom tehnologijom koja se, u neizmenjenom stanju, održala do današnjih dana, što novonastalom proizvodu daje patinu starih vremena, a osobitost kvaliteta daje ručna izrada bogatog i raznovrsnog dizajna.

Danas je bezdanski damast na tržištu tekstila sinonim za ekskluzivno opremanje ugostiteljstva i domaćinstva, jedinstven izbor za poslovni i privatni poklon, autentični suvenir i atraktivna, turistička destinacija koju posećuju visoke zvanice, stručne delegacije i ostale, turističke grupe.

A tavirózsák és a vizet simogató szomorúfüzek hazája

A tavirózsák és a vizet simogató szomorúfüzek hazája: Bezdán

2012. augusztus 12., 18:30

Bezdán az egyik legnagyobb északnyugat-bácskai helység, amely a Duna bal oldalán, a szerb-magyar illetve a szerb-horvát országhatár közelében fekszik. Közigazgatásilag Zombor városhoz tartozik. Bezdán fürdőhely is. Jó földrajzi fekvése van (innen indul a Duna-Tisza-Duna vizrendszer két ága), természeti szépségei (1000 kat. hold lombhullató erdő övezi): erdei, csatornái, állóvizei vadban és halban igen gazdagok. Érdekesség, hogy Bezdánt bármelyik irányból közelítjük meg hídon kell átkelnünk. Bezdán sík vidéken fekszik, a tengerszint feletti magasság 90 méter.

Bezdán: Üdülőházak sokasága, természetvédelmi terület, halászlé egy helyen…